Revizija dogovora sa MMF?

Beograd – Rukovodstvo međunarodnog monetarnog fonda u petak odlučuje da li će da odobri stend-baj aranžman sa Vladom Srbije i finansijsku pomoć od 500 miliona evra. Ekonomisti ističu da postoji mogućnost da MMF traži reviziju srpskog budžeta za 2009. godinu, koji nije dovoljno restriktivan ili da nam ponudi nov aranžman.

Ministarka finansija Diana Dragutinović otputovala je još pre dva dana u Ameriku. Po svemu sudeći, ona će biti jedini predstavnik srpske vlade jer joj se na sastanku sa MMF-om neće pridružiti guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Naime, prilikom sklapanja aranžmana u oktobru prošle godine u Beogradu njih dvoje su vodili pregovore sa predstavnicima MMF-a.

Ekonomisti i autori časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) ističu da je projekcija budžeta za 2009. godinu, uz preporuke MMF-a, rađena u oktobru prošle godine, kada nisu bili poznati efekti svetske ekonomske krize na Srbiju. Miladin Kovačević ističe da budžet za 2009. godinu jeste restriktivan, ali nedovoljno.

-Iako se pri projekciji prihoda računalo sa recesijom, padom uvoza, jednostranom primenom SSP-a, ipak su ovi faktori lošiji nego što se očekivalo u oktobru, kada je MMF bio u Srbiji. Zbog efekata krize BDP će biti manji od projektovanih 3,5 odsto, i to najverovatnije 0,5 odsto, pad uvoza biće 10, a ne 5,4 odsto, a inflacija će biti malo veća. Samo zbog manjeg priliva od poreza na uvoz robe, prihodi budžeta biće smanjeni za oko 18,5 milijardi dinara. Sve to može dovesti do toga da planirani deficit od 1,5 odsto BDP-a dostigne 2,5 odsto – kaže Knežević.

Ekonomista Stojan Stamenković dodaje da bi upravo zbog toga MMF mogao da traži reviziju budžeta. On naglašava i da je zbog očekivanog manjeg priliva kapitala moguć i nov aranžman sa MMF-om.

-Ključno pitanje je priliv kapitala u 2009. godini. Računa se sa prilivom od oko 2,5 milijardi evra u 2009. godini, ali otplate kredita su veće nego što je očekivani bruto priliv kapitala. Pri padu uvoza i izvoza, nedostatku kapitala za proizvodnju i padu proizvodnje, ulazi se u finansijsku krizu, a pri tom bi se do kraja 2009. godine i devizne rezerve istopile za oko 4, 3 milijarde evra – navodi Stamenković.

(Pres)